(da biste videli naša slova ćčž promenite jezik u srpski na desnoj strani ekrana)

Drage kolege, dragi prijatelji,

Pozdravljam sve prisutne koji su došli na Skupštinu i želim im/nam konstruktivan, miran, dostojanstven, radostan i uspešan rad.

Sa nama je tu i nama znani i dragi profesor Alfred Pritz, rektor privatnog Univerziteta "Sigmund Freud" za psihoterapiju, predsednik Svetskog saveta za psihoterapiju i generalni sekretar Evropskog udruženja za psihoterapiju (EAP).
On je tu sa nama da podrži naše napore za zajedničkim građenjem budućnosti psihoterapije, kako ovde u nas, tako u Evropi i celom svetu. Naša uspešna saradnja se nastavlja i dalje i hvala mu što je bio tu sa nama u 'dobru i zlu', mislim na teška vremena koja su srećom iza nas, kao i sada, nadam se i ubuduće, jer mi smo deo Evrope i to treba da ostanemo. Naša uspešna saradnja traje duže od jedne decenije i to smatram uspehom.

Dajem reč uvaženom profesoru Prizu koji je i naš počasni član, da vas podsetim, od 2001.
On će nam reći nešto o sadašnjem stanju psihoterapije u Evropi, svetu, kao i o njenoj perspektivi razvoja.

(nastavak govora se nalazi nakon sto kliknete na tekst dole: opširnije)

Ovo je svečana, izborna Skupština i želim već na početku da kažem da se danas ujedno i opraštam od vas, jer prestajem sa radom u Predsedništvu i na ovoj funkciji. Razlozi su lični, u velikoj meri zdravstveni.
Osećam i tugu i radost ili 'radosnu tugu' zbog toga. Pored separacija koje su većinom tužne (i uvek stresne), postoje i one koje su 'srećne separacije' o kojima govori Mišel Rater (Michael Rutter), gde su kvalitet i intenzitet veze na prvom mestu, a ne samo njeno trajanje.

Sa radošću konstatujem da smo potrajali i istrajali više od decenije, čitavih dvanaest godina, što u našim uslovima jeste pravi podvig, pogotovu kada se zajedno nađu psiholozi, psihijatri i u novije vreme i druge profesije: lekari, pedagozi, andragozi, defektolozi, socijalni radnici, itd.  Na samom početku bili je 50% psihologa, 50% psihijatara, posle sve više psihologa 3/4 psihologa, a 1/4 psihijatara, dok poslednjih nekoliko godina sve više su zastupljene i druge profesije, pa nam je propedevtika sve više neophodna, kao opšte prethodno znanje pre pristupa specifičnom modalitetu.

Uz to, naše udruženje SDPTS ušlo je u buran, pun izazova adolescentan period sa svim izazovima koje taj period nosi sa sobom, npr. pobuna protiv autoriteta i sl. i sve krize (adolescentne) i događaji koji prate ovaj uzrast, sve to sada mi doživljavamo i nadam se uspešno preživljavamo kao Udruženje.

Radosna sam i ponosna na naš zajednički rad i postignuća, uspehe koje smo zajedno postigli.  Jedino tako i možemo da gradimo nešto vredno, značajno za sve nas, verujem da ćemo nastaviti složno i u budućnosti.

A šta smo sve to postigli, mogu se pitati neki od vas, posebno oni koji su manje upućeni u to?

 1.  Na početku (do 2000.)smo imali 10 udruženja, sada, nakon skoro deset godina, imamo ih 20.

2. Imamo i različite modalitete: četiri psihoanalitička (tu računam i analitičko udruženje-BAK); dva TA; dva geštalt; dva integrativna; četiri psihodramska; jedno konstruktivističko; jedno telesno; dva sistemska porodična; jedno bihejvioralno; jedno kognitivno-bihejvioralno) Ukupno deset različ.itih modaliteta.

3. Uključujemo i različite profesije u edukaciju za psihoterapiju, što jeste suština i obaveza Strasburške deklaracije.
4. Imamo registar sertifikovanih psihoterapeuta, dobitnika Nacionalnog sertifikata, od 1999. do danas. Ukupno njih 262 uz 20 počasnih. Ukupno 282 sertifikata.

5. Naši psihoterapeuti dobitnici su i Evropskog sertifikata, prema mojoj evidenciji, to je broj 92.

6. Još od 1998. postali smo član Evropskog udruženja za psihoterapiju, NUO (kišobran-organizacija koja okuplja udruženja različitih modaliteta pod svoje okrilje) a od 2001. postali smo i NAO, nacionalna akreditujuća organizacija, koja ima pravo da akreditije svoje psihoterapeute.

7. Od 2007. potvrdili smo i re-aplikaciju u statusu NAO za pet narednih godina, to znači do 2012. Bili smo među prvima u Evropi koji smo to i učinili.

8. Takođe, imamo i vlastite akreditovane škole - Institute koji edukuju svoje kandidate i dobijaju direktnu prohodnost za Evropske sertifikate.

9. Isto tako, naši psihoterapeuti su zastupljeni i u evropskim telima i organizacijama.
Od pojedinačnih psihoterapeuta, Ivana Slavkovic je asistent registratora u EAP-u, dr Nevena Čalovska je generalni sekretar u Evropskoj asocijaciji za Porodičnu terapiju I član TAC-a, dr Lidija Pecotic je takodje član TAC-a, mr Jelena Želeskov Đorić je član Executive committee pri EAGT kao External relations officer, Marina Banić je izvestila da su naši predstavnici dobili mogućnost prevodioca na srpski jezik u  SATI i da će se transakcioni ispit polagati i na srpskom, a ona je postavljena na funkciju prevodioca, Zoran Đurić je predstavnik psihodramskog modaliteta u FEPTO, Udruženje grupnih analitičara je postalo kvalifikujući centar za trening institute u Evropi za grupnu analizu, dr Tomislav Gajić i prof. dr Zorka Lopičić su predstavnici Srbije u Evropi za psihoanalitičku psihoterapiju, a dr. Tija Despotović predstavnik  za grupnu analizu u Evropi.

10. Dobili smo kandidaturu za organizaciju Evropskog kongresa i organizovali smo ga 2004. godine u Beogradu.

11. Nakon Kongresa, štampali smo i Zbornik radova, što je svakako bilo značajno, budući da to nije bila praksa u Evropi-štampanje zbornika radova.

12. Radili smo i na zakonu, ( pa i pravilniku) skoro desetak godina i to je rezultiralo jednom varijantom nacrta koju smo i izglasali pre nekoliko godina i drugom formom nacrta koju sam ja napravila i ponudila udruženjima na razmatranje, dopunu i usvajanje. Nadam se da će se rad na Nacrtu nastaviti i da će doživeti da se izglasa u Skupštini u dogledno vreme.

13. Publikovali smo brojne knjige, radove, projekte iz oblasti psihoterapije, koji promovišu psihoterapiju kao nezavisnu profesiju.
 
14. Naši psihoterapeuti uzeli su učešća na brojnim kongresima i skupovima u zemlji i inostranstvu.

15. Napravili smo sajt, za desetogodišnjicu našeg postojanja, 2007.

Možete se zapitati: Pored tolikih postignuća, šta još treba uraditi?

Pre svega, kako ja to sada vidim iz ove sadašnje perspektive, to je rad na Nacrtu zakona i njegova implementacija u praksi, nakon izglasavanja u Skupštini (Za Pravilnik je nadležan samo ministar, pa i to može da bude opcija, ako se kolege odluče za tu varijantu. Samo onda treba i da pronađu ministra koji će da bude veza i da to 'odradi', kako se to kaže u žargonu).

Naravno, treba negovati, održavati i povezanost sa Evropom i svetom koja je postojala i do sada i koju smo negovali od početka konstituisanja Saveza. I to u najtežim ratnim i poratnim vremenima.
 
Želim da se zahvalim još jednom na svesrdnoj pomoći prof. Pritza koji je bio tu sa nama i u 'dobru i u zlu' imajući na raspolaganju dovoljno ljubavi, želje i dobre volje da nam pomogne, podrži i ohrabri za sve vredne i načajne stvari u životu i profesionalnom i ličnom.
On nije samo tu kao počasni član našeg Udruženja, mi smo počastvovani što imamo njega i kao saradnika i kao prijatelja.

Želim da zahvalim i svima vama sa kojima sam provela sve ove godine, nadam se, uspešno sarađujući, sa svim problemima kao izazovima koji su bili neizbežni, a i neophodni na našem putu, u razvoju koji smo prolazili od nastanka, našeg zajedničkog detinjstva pa sve do adolescencije, kada upravo postajemo jedno u pravom smislu odraslo, zrelo udruženje, sastavljeno od 20 asocijacija/udruženja, raznorodnih ne samo po modalitetima, već i po broju i pogledima na svet.

Ponosim se vama i čuvaću uspomenu na ovaj period našeg zajedničkog ostvarenja (Saveza) koje je naša kreacija i delo-ČEDO, čuvaću to u svom srcu i to će me grejati iznutra. Hvala Vam za to!
Hvala vam, hvala i meni, što smo istrajavali i istrajali u realizaciji ideje, sasvim nove i revolucionarne, ostvarenju Frojdovog sna - da psihoterapija postane neavisna profesija.

Šta da na kraju kažem o prethodnom četvorogodišnjem našem mandatu? Sve vas pozdravljam.

Pozdravni i oproštajni govor sa Skupštine SDPTS, 11.12.2009. u Institutu za mentalno zdravlje, Palmotićeva 37, Beograd